Na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re oče­ku­ju da će re­for­me stu­di­ja, ko­je su u to­ku, do­pri­ni­je­ti ve­ćoj za­po­šlji­vo­sti mla­dih sa di­plo­mom fa­kul­te­ta, dok u ne­vla­di­nom sek­to­ru sma­tra­ju da će „ar­mi­ja” od 11.000 ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca, pri­je ili ka­sni­je po­sta­ti so­ci­jal­ni pro­blem. U zva­nič­noj evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih vo­de se čak 333 ma­gi­sta­ra i 11 dok­to­ra na­u­ka.
Iz Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje Cr­ne Go­re (ZZZCG) sa­op­šte­no je za „Dan” da je u 2016. go­di­ni u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je broj ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca po­ve­ćan za 8,5 od­sto. Do 19. de­cem­bra 2016. go­di­ne, ka­da je po­sled­nji put ažu­ri­ra­na evi­den­ci­ja, bi­lo je ne­za­po­sle­nih 11.014 vi­so­ko­ško­la­ca si­ste­ma­ti­zo­va­nih u 524 za­ni­ma­nja, od­no­sno 56 gru­pa za­ni­ma­nja, što u od­no­su na isti dan pret­hod­ne go­di­ne, ka­da ih je bi­lo 10.151, uve­ća­nje za 863 li­ca sa za­vr­še­nim fa­kul­te­tom.
Iz Rek­to­ra­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) „Da­nu” je sa­op­šte­no da od no­vog mo­de­la stu­di­ja 3+2+3 (osnov­ne, ma­ster, dok­tor­ske) i oba­ve­znom prak­som na fa­kul­te­ti­ma, ko­ja je pred­vi­đe­na re­a­kre­di­ta­ci­jom, oče­ku­ju ve­ću pro­dor­nost di­plo­ma­ca na tr­ži­šte ra­da. Iz UCG na­vo­de da je 11.000 ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca pro­blem za či­ta­vi obra­zov­ni si­stem kao i da ta in­sti­tu­ci­ja ni­je je­di­na na tr­ži­štu vi­so­kog obra­zo­va­nja, već da vi­so­ko­škol­ci sti­žu i sa pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta.
– Pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma svih fa­kul­te­ta od na­red­ne stu­dij­ske go­di­ne pred­vi­đe­no je da 20 od­sto na­sta­ve bu­de prak­sa za stu­den­te. Prak­tič­na na­sta­va će bi­ti oba­ve­zna, a uvo­de se i pre­da­va­nja en­gle­skog je­zi­ka. Fa­kul­te­ti su pri­li­kom pod­no­še­nja pla­no­va i pro­gra­ma bi­li du­žni da ura­de upo­red­nu ana­li­zu sa evrop­ski pri­zna­tim uni­ver­zi­tet­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, ka­ko bi svr­še­ni stu­den­ti mo­gli da kon­ku­ri­šu za po­sao van gra­ni­ca Cr­ne Go­re. Po­bolj­ša­njem na­sta­ve, uvo­đe­njem tro­ste­pe­nog mo­de­la stu­di­ja i po­bolj­ša­njem us­lo­va za stu­di­ra­nje, vi­so­ko­škol­ci će lak­še mo­ći da do­đu do za­po­sle­nja – na­vo­di se u od­go­vo­ri­ma iz UCG.
Sta­ti­sti­ka ZZCG je ne­u­mo­lji­va i po­ka­zu­je da hljeb u Cr­noj Go­ri ne mo­gu da za­ra­de ne sa­mo oni sa di­plo­mom dru­štve­nih na­u­ka, već ni ka­dro­vi ško­lo­va­ni za tu­ri­stič­ku pri­vre­du, kao ni ka­dro­vi iz me­di­cin­ske stru­ke.
– Od ukup­nog bro­ja ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca ma­gi­sta­ra je 333, a dok­to­ra na­u­ka 11. Ne­ko­li­ko gru­pa za­ni­ma­nja – eko­no­mi­sti, vas­pi­ta­či i na­stav­ni­ci dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­ke obla­sti, me­na­dže­ri i or­ga­ni­za­to­ri, prav­ni­ci, dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­ka za­ni­ma­nja, za­ni­ma­nja ugo­sti­telj­stva i tu­ri­zma i me­di­ci­na­ri či­ne 66 od­sto ukup­no ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca. Ove gru­pe za­ni­ma­nja u ukup­nom za­po­šlja­va­nju vi­so­ko­ško­la­ca uče­stvu­ju sa 65 pro­cen­ta – is­ti­ču iz ZZCG.
Mi­ra Po­po­vić iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) oci­je­ni­la je u iz­ja­vi za „Dan” da je ve­li­ki broj obra­zo­va­nih lju­di na Bi­rou po­sle­di­ca lo­šeg obra­zov­nog si­ste­ma, sla­be po­ve­za­no­sti tr­ži­šta ra­da i vi­so­ko­o­bra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja, iz­o­stan­ka prak­se na fa­kul­te­ti­ma, a što pra­te i pre­va­zi­đe­ne teh­ni­ke ra­da i ne­mo­der­ni­zo­va­ni uslo­vi na ve­ći­ni fa­kul­tet­skih je­di­ni­ca. CGO je ra­ni­je ura­dio is­tra­ži­va­nje po ko­jem 52 od­sto gra­đa­na sma­tra da je ko­rup­ci­ja pri­sut­na u pri­vat­nim usta­no­va­ma vi­šeg i vi­so­kog obra­zo­va­nja, a 47 pro­ce­na­ta da je ko­rup­ci­ja za­stu­plje­na na dr­žav­ni­im fa­kul­te­ti­ma. Nji­ho­vo is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da Mi­ni­star­stvo pro­svje­te i UCG ig­no­ri­šu ko­rup­ci­ju u obra­zo­va­nju i od­go­vor­ni su za ova­kvo sta­nje.
– Obra­zov­ni si­stem je pro­žet ko­rup­ci­jom. U nje­mu su odav­no iz­gu­blje­na mje­ri­la i kom­pe­ten­ci­je. Pri­o­ri­tet ima­ju va­na­ka­dem­ski kri­te­ri­ju­mi, po­put par­tij­ske po­dob­no­sti, lo­jal­no­sti ru­ko­vod­stvi­ma, kli­jen­te­li­sti­če in­te­re­sne mre­že, a sve je to re­zul­ti­ra­lo i prak­tič­nom ne­vi­dlji­vo­šću aka­dem­ske za­jed­ni­ce i gu­bit­kom dru­štve­nog uti­ca­ja uni­ver­zi­te­ta. Kva­li­tet na­šeg obra­zov­nog si­ste­ma je upi­tan, a po­sled­njih go­di­na se do­dat­no uru­šio, jer se obra­zo­va­nje su­štin­ski ne po­sta­vlja kao pri­o­ri­tet na dru­štve­no-po­li­tič­koj agen­di. Kvan­ti­te­tu se da­je pred­nost u od­no­su na kva­li­tet, pa ta­ko ima­mo hi­per­pro­duk­ci­ju di­plo­ma ko­je ne­ma­ju stvar­nu upo­treb­nu vri­jed­nost na tr­ži­štu ra­da. Ar­mi­je mla­dih ko­ji ne­ma po­sao će pri­je ili ka­sni­je po­sta­ti i so­ci­jal­ni pro­blem, uko­li­ko se što pri­je ne poč­ne mi­je­nja­ti po­sto­je­ći si­stem u ko­jem zna­nje ni­je na ci­je­ni – na­vo­di Po­po­vi­će­va.
Pre­ma nje­nom mi­šlje­nju, neo­p­ho­dno je spro­ve­sti ade­kvat­nu ana­li­zu po­tre­ba tr­ži­šta ra­da i po­nu­de vi­so­ko­bra­zov­nih usta­no­va, na­kon če­ga se mo­ra na­sta­vi­ti pro­ces re­dov­nog pra­će­nja pro­mje­na i uskla­đi­va­nje sa njim.
– Ovo je za­htje­van po­du­hvat, ali u ze­mlji po­put na­še, gdje je pri­vre­da si­ro­ma­šna i ne­raz­vi­je­na, pa sa­mim tim ne pru­ža do­volj­no mje­sta za za­po­šlja­va­nje svih, mo­ra­mo iz­na­ći mo­del ko­ji će svi­ma od­go­va­ra­ti i ko­ji ne­će ima­ti za po­sle­di­cu ve­li­ki broj ne­za­po­sle­nih, ali ni lju­de ko­ji mo­ra­ju da stu­di­ra­ju od­re­đe­na za­ni­ma­nja ko­ja ni­je­su u sfe­ri nji­ho­vih in­te­re­so­va­nja – kon­sta­tu­je Po­po­vi­će­va.
Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da, u struk­tu­ri ne­za­po­sle­nih uče­šće mla­dih do 25 go­di­na se u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na kre­ta­lo od 18 do 20 od­sto, a onih do 30 go­di­na sta­ro­sti oko 35 od­sto.
– Kod vi­so­kog obra­zo­va­nja uče­šće sta­ro­snih gru­pa u ukup­nom bro­ju ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca je od 25 do 65 od­sto. Pro­gra­mom struč­nog ospo­so­blja­va­nja, u pe­ri­o­du ospo­so­blja­va­nja, na evi­den­ci­ji Za­vo­da vo­de kao ne­za­po­sle­na li­ca (njih oko 25 pro­cen­ta na­sta­vlja da ra­di na­kon oba­vlja­nja struč­nog ospo­so­blja­va­nja). Isto ta­ko, u struk­tu­ri no­vo­pri­ja­vlje­nih na evi­den­ci­ja­ma Za­vo­da uče­šće mla­dih do 30 go­di­na bi­lo je oko 40 pro­cen­ta, tj. ni­že od nji­ho­vog uče­šća u za­po­šlja­va­nju što uka­zu­je na po­volj­ni­ji trend u za­po­šlja­va­nju mla­dih i po­red či­nje­ni­ce o od­re­đe­nom pa­du tra­žnje u ovoj go­di­ni u od­no­su na pret­hod­nu (oko 10 od­sto), kao i okol­no­sti da se kroz za­po­šlja­va­nje stra­na­ca do­ne­kle sup­sti­tu­i­še za­po­šlja­va­nje i do­ma­će, mla­đe rad­ne sna­ge – na­vo­de iz Za­vo­da.
D.BO­GO­JE­VIĆ


Po­ro­dič­ne ka­te­dre na fa­kul­te­ti­ma

Iz CGO is­ti­ču da se na cr­no­gor­skim fa­kul­te­ti­ma po­či­nju stva­ra­ti po­ro­dič­ne ka­te­dre, kao i da se pred­me­ti ne ob­li­ku­ju na osno­vu po­tre­ba stu­de­na­ta, tr­ži­šta ra­da i mo­der­nih to­ko­va u obra­zo­va­nju, već pre­ma oni­ma ko­ji su do­volj­no „uve­za­ni” u si­stem da bi im se obez­bje­đi­va­le nor­me.
– Za­to je mo­gu­će i da ta­kav obra­zov­ni si­stem ne ško­lu­je ka­dar ko­ji ima svo­je mje­sto na tr­ži­štu ra­da na ba­zi zna­nja i vje­šti­na. Go­di­na­ma se već po­slo­dav­ci ža­le na kva­li­tet zna­nja svr­še­nih stu­de­na­ta, a re­strik­tiv­ne za­kon­ske od­red­be o za­po­šlja­va­nju stra­na­ca ne­će du­go­traj­no ri­je­ši­ti pro­blem jer će­mo na pu­tu ka EU mo­ra­ti da otva­ra­mo tr­ži­šte – ka­že Mi­ra Po­po­vić.


Pri­prav­nič­ki za 14.825 li­ca

Iz Za­vo­da ob­ja­šnja­va­ju da je u ci­lju pod­sti­ca­nja ve­će za­po­šlji­vo­sti do­ma­će rad­ne sna­ge u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na re­a­li­zo­va­no vi­še pro­gra­ma.
– Po­red pro­gra­ma „Struč­no ospo­so­blja­va­nje li­ca sa vi­so­kim obra­zo­va­njem”, ko­jim je ob­u­hva­će­no 14.825 li­ca, Za­vod re­a­li­zu­je i pro­gram „Mla­di su naš po­ten­ci­jal”, na­mi­je­njen is­klju­či­vo vi­so­ko­škol­ci­ma. Pro­gram „Ospo­so­blja­va­nje za sa­mo­sta­lan rad” na­mi­je­njen je te­že za­po­šlji­vim li­ci­ma bez rad­nog is­ku­stva u ni­vou obra­zo­va­nja, dok je pro­gra­mom sti­ca­nja zna­nja i vje­šti­na, od­no­sno sti­ca­nja ključ­nih vje­šti­na u po­sled­njih pet go­di­na ob­u­hva­će­no vi­še od 5.500 li­ca sa vi­so­kim obra­zo­va­njem. U pi­ta­nju su zna­nje je­zi­ka, po­zna­va­nje ra­da na kom­pju­te­ru, zna­nja iz obla­sti pred­u­zet­ni­štva itd. Od ukup­nog bro­ja li­ca ko­ri­sni­ka ovog pro­gra­ma 27,7 od­sto su vi­so­ko­škol­ci – pod­sje­ća­ju iz Za­vo­da.